Bez obzira da li nadograđujete postojeći sistem ili kupujete novi računar, procesor je veoma važan. Povećana brzina takta i broj jezgri mogu napraviti ogromnu razliku u ukupnim performansama. Pruža brži sistem, lakšu igru i brže pokretanje u intenzivnim zadacima kao što je video obrada. Dodatno, procesor koji odaberete će diktirati i opcije za vašu matičnu ploču. Svaki procesor radi samo sa specifičnim CPU socketom i setom čipseta.
Također, kao i većina aspekata potrošačke tehnologije, moraćete da odlučite da kupite najbolji procesor koji je trenutno dostupan. Bolje da sačekate, da vidite šta će sljedeća generacija čipova ponuditi. Za one koji se oslanjaju na ovo drugo, navesti ćemo ono šta znamo Intelovim i AMD-ovim procesorima. Treba istaći da je za nekoliko AMD Ryzen procesora došlo do pada cijena. Ipak teško je reći koliko dugo će te niske cijene trajati.
Ako već znate mnogo o specifikacijama procesora i želite preporuke, provjerite naše najbolje odabrane procesore za igre. Procesor za desktop aplikacije i najpristupačnije procesore 2019. godine smo testirali za vas. Ali bez obzira na to koji procesor za desktop računare odaberete, evo nekih stvari koje trebate imati na umu:
- Ne možete izgubiti s AMD-om ili Intelom:
- Dok razmišljate o trenutnoj generaciji (AMD Ryzen 2000 ili Intel 9. generacija jezgre) ova rasprava je u osnovi nepotrebna. Intel nudi nešto bolju rezoluciju od 1080p za igre i pretraživanje, dok AMD omogućava brže uređivanje videozapisa.
- Brzina takta važnija je od broja jezgre:
- Veće brzine taktova pretvaraju se u bolju izvedbu u jednostavnim zadatcima kao što je igranje. Više jezgara pomoći da brže preživite dugotrajna radna opterećenja.
- Uzmite najnovije: Nećete uštedjeti mnogo novca na duge staze tako što ćete ići sa starijim čipom prethodne generacije.
- Odvojite novac za potpuni sistem: Nemojte uparivati snažan CPU sa slabim prostorom za pohranu, RAM-om i grafikom. Overclocking nije za svakoga: za većinu ljudi ima više smisla potrošiti taj dodatni novac na kupovinu čipova višeg ranga.
AMD ili Intel – Koga odabrati ?
Sve do 2017. godine, s AMD biste bili uvijek na gubitku. Ali sa svojim Ryzen – Threadripper 2000 čipovima, kompanija je postigla paritet performansi sa Intelom. Ako nemate svoje preferencije prema jednom ili drugom brendu, trebalo bi da budete otvoreni za prijedloge.
Intel još uvijek drži malu prednost u IPC-u (upute po ciklusu, ili koliko instrukcija čip može izvršiti u zadanom vremenu). Ovo čini njegove čipove boljim za lakše zadatke (mnoge igre, surfanje webom i neki Adobe softveri). AMD ima tendenciju da ponudi više jezgara, što čini njegove procesore boljim za profesionalnu obradu videa i animacija.
Šta želite da radite sa procesorom?
Primamljivo je da potrošite samo onoliko koliko sebi možete priuštiti za procesor. Ali možda vam je bolje da uštedite nešto novca za druge komponente. Odredite vaš tip procesora i maksimalni budžet na osnovu onoga što treba da radite na računaru.
- Osnovni zadaci:
- Ako vam treba procesor za osnovne zadatke, potreban vam je čip sa početnim nivoom sa dva ili četiri jezgra. Ali ako često radite više od jednog od tih osnovnih zadataka odjednom, bilo bi bolje da uzmete drugi model. Možemo vam ponuditi AMD Ryzen 3 1300X ili AMD Ryzen 3 2200G, ili skuplji Intel Pentium. Imate i Intel Celeron ili procesore kao što je AMD Athlon 200GE na niskom cjenovnom nivou.
- Gaming: Ako ste prvenstveno zainteresovani za performanse igara, nudimo vam srednji Intel Core i5 ili AMD Ryzen 5 procesor. S obzirom da je grafička kartica važnija za igranje od procesora, možete uštedjeti novac. Zbog ovoga nećete morati kupiti moćniji Intel Core i7 ili AMD Ryzen 7 procesor.
- Kreativni medijski rad ili overclocking:
- Ako želite brzinu za stvari poput uređivanja videa, preporučujemo Intel Core i7, Intel Core i9 ili AMD Ryzen 7 procesor. Preporuka su i ako želite samo brz, sposoban sistem sa dodatnim opterećenjem za buduće kompjuterske zadatke. Ovo su procesori koje biste trebali uzeti u obzir ako želite overclockati, iako su AMD-ovi Ryzen čipovi također overclockable.
- Vremenska ograničenja:
- Često vam se dešava da čekate nekoliko minuta ili sati da vam sistem prikaže vašu 3D animaciju ili 4K video? Onda razmislite o procesoru Intel Core X ili AMD. Ovo se odnosi i na bavljenje ogromnim bazama podataka. Ove takoreći zvijeri nude ogromne količine fizičkih jezgara (do 32 jezgra) za ekstremni multitasking. Poslovni korisnici mogu razmotriti Intel Xeon (kao što je zadnji Xeon W-3175X) ili AMD EPYC procesor. Međutim, cjenovno nisu prilagođeni prosječnim potrošačima.
Koju generaciju CPU-a trebate uzet?
Svake godine Intel i AMD nadograđuju svoje procesorske linije novom strukturom. Trenutna generacija Intel-a je “Serija 9-og jezgra”, kao što su Intel Core i7-9700K i napredniji Intel Core i9-9900K. AMD-ovi najnoviji čipovi su dio njegove Ryzen 2000 linije, nazvani AMD Ryzen 5 2600X i AMD Ryzen 7 2700X. Pregledom modela možete videti i generaciju. Prva cifra od četiri broja je generacija (npr: 8 u Core i7-8400 ili 2 u Ryzen 7 2700X).
Iako često možete naći starije generacije procesora za prodaju, ne bismo preporučili da ih odaberete. Obično ne štedite mnogo novca tako što se odlučute za procesor starije generacije.
Kako možete tumačiti brojeve i imena modela?
Gomila brendova i brojeva koji čine naziv CPU proizvoda mogu biti zbunjujući. Intel i AMD razlažu većinu svojih čipova u tri “dobre, bolje, najbolje” kategorije. Počinju od Core i3/Ryzen 3, napredujući do Core i5/Ryzen 5, i završavajući (barem za AMD) sa Core i7/Ryzen 7.
Intel Core i9 9900K na vrhu svog mainstream paketa proizvoda, kao i ekstremni, premium nivo poput Core i9-9980XE. Ali za vas, krajnje korisnike, ovi čipovi su nepotrebni i izvan budžeta većine ljudi.
Za korisnike sa malim budžetom, nudimo vam Intelov Celeron i Pentium čip (Pentium je nešto brži). AMD ima Athlon liniju za vas. Na ekstremno visokom mjestu, naći ćete AMD Threadripper i Intel Core X seriju, zajedno sa Core X/i9 i Xeon W.
Šta je sa brojevima modela koji dolaze nakon 3, 5 ili 7? Prva cifra označava generaciju proizvoda (Intelov Core i7-8700 je procesor jezgre 8. generacije. AMD Ryzen 5 2600 je Ryzen procesor druge generacije).
Ostatak brojeva samo označava različite modele u liniji. Pri čemu je viši broj generalno bolji (sa više jezgara i / ili viših taktova). „K“ na kraju Intelovog čipa znači da je otključan za overclocking. Samo nekoliko glavnih Intelovih čipova je “K” statusa. S druge strane, gotovo svi AMD-ovi Ryzen procesori otključani su za overclocking (nije potrebna oznaka “K”). X na kraju broja AMD modela znači veće brzine takta.
Trebate li overclockati?
Overclocking je forsiranje CPU-a do max granica pokretanjem na taktovima većim od onih za koje su predviđeni. Ovo je umjetnička forma koju mnogi entuzijasti uživaju da praktikuju. Overcloking često nije vrijedan bacanja novca, jer možete uništiti čip. Ako vam uništavanje ne pričinjava zadovoljstvo, onda overclocking nije za vas.
Da bi vaš procesor postigao veću brzinu takta nego što je predviđeno, potrošiti ćete više na poboljšanje sistema za hlađenje. Potrebna vam je i matična ploča prilagođena overclokingu.
Skoro svi noviji AMD čipovi su do neke mjere overclockable. Ali ako želite da kupite Intel čip, morat ćete dodatno platiti za jedan od njegovih procesora K-serije. I zapamtite, čak i ako dobijete svu odgovarajuću opremu, još uvijek možete dobiti čip koji ne overclocka. Još je gore ako ne znate šta radite – oštetiti ćete CPU ili skratiti njegov životni vijek.
Koje su ključne specifikacije procesora koje bi vas trebale zanimati ?
Ako gledate specifikacije za određeni procesor, vidjećete mnogo brojeva. Evo na šta trebate paziti.
- Brzina takta: Mjereno u gigahercima (GHz), to je brzina kojom čip radi, tako da je brži ako je broj veći. Većina modernih procesora prilagođava svoju brzinu na osnovu zadatka i njihove temperature. Zato u ponudi možete naći osnovnu (minimalnu) brzinu takta i turbo (maksimalnu) brzinu.
- Jezgre: Ovo su procesori unutar procesora. Moderni procesori imaju između dvije i 32 jezgre, a većina procesora sadrži četiri do osam. Svaka od njih je sposobna da obavlja svoje zadatke. Osim ako niste spremni na prilagođavanje treba da želite najmanje četiri jezgre.
- Threads: Ovo je broj nezavisnih procesa koje čip može imati odjednom. U teoriji to bi bilo isto kao i broj jezgara. Međutim, mnogi procesori imaju mogućnost višestrukog unosa, što omogućava da jedna jezgra kreira dvije niti. Ovo se naziva Hyper-Threading, a AMD ga naziva SMT (Simultaneous Multithreading). Više niti znači bolje obavljanje više zadataka. Ovo podrazumijeva i poboljšane performanse na aplikacijama koje imaju velike zahtjeve, kao što su video urednici i transkoderi.
- TDP: Profil termalne konstrukcije / snaga (TDP) je maksimalna količina toplote koju čip generiše, mjereno u vatima. Znajući to – na primjer – Intel Core i7-8700K ima TDP od 95 vati. Morate se uvjeriti da imate CPU hladnjak koji može podnijeti takvu količinu toplote i da PSU može osigurati dovoljno snage. Ali imajte na umu da će procesori značajno povećati toplotu ako su overclockani. Dobro je znati kakav je vaš TDP tako da možete kupiti pravu opremu za hlađenje i napajanje. Ovako ćete podržati vaš CPU u potpunosti. Takođe, veći TDP se obično podudara sa bržim performansama.
- Cache: keš memorija procesora se koristi za ubrzavanje pristupa podacima i instrukcijama između CPU-a i RAM-a. Postoje tri vrste keš memorije. L1 je najbrža, ali skučena, L2 je prostranija, ali sporija, a L3 je prostrana, ali je relativno spora. Kada podaci koje CPU treba nisu dostupni ni na jednom od ovih mjesta, oni stižu do RAM-a. RAM je mnogo sporiji – djelom zato što je fizički udaljeniji od CPU-a na čipu.
Ne bi trebalo da obraćate previše pažnje na veličinu predmemorije. Nju je teško izjednačiti sa stvarnim performansama, a postoje i važniji faktori koje trebate uzeti u obzir.
- IPC: Čak i ako imate dva CPU-a koji imaju istu brzinu sata i broj niti proizvesti će različite brojeve IPC-a. IPC je u velikoj mjeri zavisan od strukture procesora, tako da će čipovi iz novije generacije (npr. Core i7 iz 9. generacije i 8. generacije Core i7) biti bolji od starijih. IPC obično nije naveden kao specifikacija. Obično se mjeri putem testiranja, tako da je najbolji način da saznate o tome da pročitate recenzije.
Šta vam treba više: brzina takta, jezgra ili niti?
Odgovor na ovo pitanje zaista zavisi od vaših redovnih aktivnosti za koje koristite računar. Veći satovi prenose brže reagovanje i vrijeme učitavanja programa (mada je i ovdje RAM i brzina ključna). Veće brzine takta takođe znače da se zadatci sa jednom niti mogu brže realizovati. A to su zadatci poput uređivanja zvuka i neke starije aplikacije.
Međutim, mnogi moderni programi mogu iskoristiti mnoštvo jezgri i niti. Ako radite u teškim programima ili high-res video zapisima, trebate odrediti koji broj jezgra je najbolji za vas. Ali za ogromnu većinu igrača i korisnika kompjutera brzina takta od 3-4GHz sa četiri do osam jezgara je sasvim dovoljna.
Koji socket je potrebna vašoj matičnoj ploči i procesoru?
Različiti procesori zahtijevaju različite tipove socketa. Ako već posedujete matičnu ploču i ne želite da je zamjenite, moraćete da kupite procesor koji odgovara socketu vaše ploče. Alternativno, morate biti sigurni da je matična ploča koju kupujete kompatibilna s vašim novim procesorom.
Sa sadašnjom generacijom Ryzen i Athlon dijelova (bez Threadripper-a), AMD je usvojio jedan socket-AM4. Dodatno je i obećao podršku za taj soket do 2020. godine. To znači da bi, uz ažuriranje BIOS-a, mogli staviti prvu generaciju Ryzen procesora u drugu generaciju (i vjerovatno treće generacije) Ryzen matične ploče, i obrnuto.
Intel ima tendenciju u posljednjih nekoliko godina da ne podrži kompatibilnost sa svojim novim čipovima i starijim matičnim pločama. Ovo se dešava i ako je socket praktično isti. Na primjer, Intelovi socket LGA 1150 i 1151 se razlikuju po jednom pinu. Verzija 1551 dizajnirana je posebno za čipove 8.generacije. Fizički je ista kao i za prethodne 6. i 7. generacije Core procesora.
Ali one starije 1151-socket matične ploče ne rade sa novijim 1151-socket CPU-ima. S time da noviji čipovi (koji imaju više jezgara) imaju različite potrebe podsistema za napajanje energijom.
Ova složenost je i frustrirajuća zbog perspektive buduće nadogradnje. To znači da morate kupiti noviju, skuplju matičnu ploču za trenutni procesor. Iako, pristupačnija ploča prethodne generacije ima sve željene funkcije.
Evo liste svih trenutnih soketa i njihovih čipseta:
Socket i Chipset Table
| Intel mainstream | AMD mainstream | Intel HEDT | AMD HEDT (Threadripper) | |
| Trenutni CPU socket | LGA 1151 | AM4 | LGA 2066 | TR4 |
| Kompatibilni čipseti | Z370 Z370 Q370 H370 B360 H310 | X470 X370 B350 B450 A320 X300 A300 | X299 | X399 |
Da sumiramo
Prilikom odabira procesora prvo odredite za koje radnje ćete koristiti računar. Zatim provjerite koliko novca možete odvojiti. Međutim, prvo izdvojite sredstva i za druge komponente kao što su SSD, RAM, GPU i PSU.
Iako su procesori važni, nema smisla uparivati procesor velike brzine sa slabom grafikom ili sporim mehanički tvrdim diskom.
Odličnu ponudu procesora sa pristupačnim cijenama pogledajte na ProComp web shopu na sljedećem linku: https://www.procomp.ba/417-procesori
Comments are closed.